Sprudovi

Predivan osećaj hoda po dnu Dunava. Po onome što je tu i postoji ali je nevidljivo pod tokom reke. Kada bi bar mogli tako hodati po dubinama sebe, po svojoj suštini. Možda i možemo, kad za trenutak zaustavimo tok života pitajući se: „Ko sam ja?“  Tada se i u nama pojave sprudovi, svi oni oblici našeg suštinskog bića, sva imena zapisana u pesku sećanja, sve prazne školjke, sve ono što je tok života doneo i ono što je u dubine nas potonulo.
Koliko samo volim sve te tragove koje tok ostavlja za sobom. I uvek je drukčije, drukčije kao svaka životna priča, drukčije kao svaki čovek

Čemu nas uči Galeb

Prilikom posete Rijeci imala sam priliku da obiđem brod Galeb.

Galeb

Brod Galeb u Riječkoj luci. Fotografija obrađena u Vintage stilu

Brod je izgrađen u Đenovi 1938. godine i  porinut pod imenom RAMB III. Tokom godina nekoliko puta je menjao ime, a još češće je menjao namenu. Bio je izgrađen po porudžbini Italijanskih kompanija za  prevoz južnog voća. Pred sam II svetski rat, zbog svog dizajna, služio je kao eskortna krstarica za presretanje trgovačkih brodova. Zatim je trebao prevoziti Nemačke trupe, ali je ipak odlučeno da se koristi kao minopolagač.  U to vreme nosi ime KIBIC. Pogođen je torpedom , naleteo na minu u jadranskom moru i dva puta je krmom napred vraćen u matičnu luku. Pogođen je i potopljen u Rijeci tokom bombardovanja savezničkiog ratnog vazduhoplovstva.. Izvađen je sa dubine od 22m i restauriran  nakon drugog svetskog rata i  služio je kao školski brod Jugoslovenske ratne mornarice i Titova rezidencijalna jahta i dobija naziv Galeb. Trulio je po lukama, umalo još jednom potonuo… Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Galeb_(brod)

Ideja EPK Rijeka bila je da brod Galeb bude obnovljen i otvoren 2020. godine.

Čemu nas uči Galeb?

Kao prvo, Galeb neće ostati poznat  po onome za šta je prvobitno napravljen,  po prevozu smrznutih banana, ni po postavljanju  5000 mina u Jadranskom moru, ni po tome kako su ga torpedirali.. Iako njegova istorija ostaje zapisana, on će ostati upamćen kao brod mira. Hoću da kažem da nije bitno šta smo bili. Bitno je ono najbolje što možemo napraviti.

Zatim, nije bitno koliko puta su nas torpedirali, nije bitno ni koliko puta smo naleteli na mine koje smo možda i sami postavljali, nije bitno ni koliko puta je malo falilo da potonemo, koliko puta smo se podvijenog repa vukli okolo,  nije bitno ni koliko smo puta potonuli sve dok se vraćamo na površinu. Ono najbolje tek dolazi.

Treća stvar koju nas Galeb uči je nemoj da vidiš samo rđu. „Juuu baš je propao, sav je zarđao“. Taj propali i zarđali junak naše priče je tonuo više od svih nas zajedno , a ipak se sprema da postane simbol jednog grada . Da ga vidite samo kako se lepo vidi sa Trsatskog kaštela! Pa toga radi, hajde da ne vidimo samo rupe, trulež i rđu u drugima. Nikad ne znaš koliko je neko istorpediran i koliko je puta bio na dnu. Ne znaam kako vama, ali je meni veće zadovoljstvo bilo prošetati ovim ostarelim junakom, nego nekom nalickanom jahtom koja van luke izašla nije. Od svake njegove pukotine sam učila. Hvala Galebe!

 

 

Reka zna sve

Šodroš.
Najdraže mesto na svetu. Mesto gde se sjurim, osmehnem i osetim potpuno živom.
Bilo je moje borilište, učionica, bolnica, hram… Tamo sam pronašla sebe. Smogla snage da budem stvarna osoba živeći svoj život i ne dopuštajući da mi svet bira šta ću i ko ću biti, šta ću voleti i šta će me činiti srećnom. Tamo sam učila da je pre svake visine morala postojati dubina. Da olujama odoleva drvo sa dubokim korenom, a ne sa najvećom krošnjom. Tamo sam učila da te ne može uništiti led spolja, ali da te može u deliće i zauvek razbiti led iznutra i da zbog toga vodu koja preti da postane led treba na vreme izbaciti napolje. Prazniti se da možeš da ploviš i da ne toneš…Da je vetar odličan da te zaljulja i izbaci višak vode. Da je dobro uzeti posudu i odveslati do onog ko je pun vode, a led samo što nije stigao.
Za mene je slika ribara koji razbija led oko svog čamca i izvlači ga na obalu priča o prijateljstvu. Ne brine se o nečemu samo kad ti treba…

DSC_2130

 

DSC_2141

 

DSC_2223

 

DSC_2230

 

DSC_2547

 

DSC_2561

I kao što je Herman Hese davno rekao : „Reka zna sve, od nje se svemu možeš naučiti. Eto, i to si već naučio od vode da je dobro stremiti naniže, tonuti, tražiti dubinu.“

Škola fotografije – osnovni kurs

Ovde će biti reči o tome šta mi to tamo radimo i kako 🙂

Od decembra 2015. godine radim kao predavač na Osnovnom kursu fotografije u školi Obuke i kursevi u Novom Sadu.

Kurs je koncipiran tako da znanja usvajamo redosledom kojim ide prirodan tok misli kada želimo da napravimo fotografiju. U ime tog redosleda, prvo se na kursu bavimo načinima upotrebe fotografije i kroz njih definišemo ideju vodilju za dalji rad, kvalitet fotografije i sl. Šta je važno kada fotografišemo neki događaj? Na šta treba obratiti pažnju na fotografiji za komercijalnu upotrebu? Šta treba dizajneru koji će dalje upotrebiti našu fotografiju? Kako treba da izgleda fotografija za CV? Šta je važno kada stvaramo umetničku fotografiju?
Zatim se bavimo kompozicijom fotografije u pejzažu i portretu jer to što svetlom napišemo, mora biti čitljivo i razumljivo onom ko gleda naše delo. Zadržavamo se na pravilu trećine.
Razjašnjavamo planove u fotografiji i kako da pametno iskoristimo preklapanje planova, a izbegnemo slučajna i neželjena preklapanja kao što je npr. ovo:
Foto Anadolija

Bavimo se trouglom ekspozicije i učimo kroz praktične primere delovanje različitih podešavanja iso vrednosti, brzine zatvarača i otvora blende na izgled i kvalitet fotografije.
Detaljno se bavimo profesionalnim modovima rada na dslr aparatima, njihovim prednostima i nedostacima u različitim fotografskim situacijama.
Nakon što polaznici srećno podese svetlomer na nulu u manuelnom modu rada dlsr aparata i dobiju podeksponiranu ili preeksponiranu fotografiju  – a zatim i blagi srčani udar i dok se čuju očajniči vrisci: „Ja ovo nikad neću naučiti!“, „Zašto mi ništa ne valja?!“, prelazimo na učenje meteringa i kada se koji način merenja svetla koristi. Nakon toga, ekspozicija je savršena, a polaznici dobijaju krila.
Učimo  zašto balans bele mora biti dobar i kako da ga podesimo što preciznije, koristimo pamet dslr aparata koristeći set picture da bi smo dobili najbolje tonove za svaku pojedinačnu situaciju.
Onda dolazi trenutak da se bavimo fokusom. Polaznici praktično uče načine fokusiranja i u kojim situacijama su najbolje primenjivi tako da fotografije uvek budu oštre, a fokusom naglašen prvi plan fotografije i njena glavna poenta.
Na kraju osnovnog kursa, razvijamo digitalni negativ u camera raw- u, stvaramo magiju na pejzažnoj fotografiji, uklanjamo objekte sa fotografija, retuširamo portrete uklanjajući nesavršenosti i podočnjake…
Kurs se odvija u malim grupama  i prijatnoj atmosferi – a polaznici drugih kurseva dok prolaze ispred vrata naše učionice, misle da imamo smeh jogu.
Na kraju kursa čeka vas test koji služi da detektujemo propuste u znanju i ispravimo ih pre nego što polaznici odu sa kursa.
Uz redovno vežbanje polaznici su osposobljeni za samostalni rad i rukovanje foto opremom u svakoj prilici.

A onda sledi napredni kurs za one koji žele da prodube svoje znanje. O tome u sledećem blogu.

 

Trsatske stube

Trsatske stube ili stube Petra Kružića. Kažu da ih ima 561. Kažu i da ih zbog spora vraga i trsatskih franjevaca oko toga gde će završavati stube – pred krčmom ili crkvom – nije moguće izbrojati.
Svakako vrede penjanja zbog jednog od najlepših pogleda na Rijeku koji se pruža sa Trsata.

Šta mislite, da li je fotografkinja na vrh stepenica pronašla crkvu ili krčmu i zašto se stepenicima penjala više puta?

Rekvijem za MD-88

DSC_1170

DSC_3556

DSC_3536bw

DSC_3531

DSC_1263

DSC_1247

DSC_1246

DSC_1242

DSC_1242

DSC_1239

DSC_1236

DSC_1219

DSC_1214

DSC_1201

DSC_1196

DSC_1195

DSC_1192

DSC_1177

 

DSC_1170

Ovog jutra mi je pričao priču o upotrebnoj vrednosti. O tome da vrednost nestane kada upotreba prestane.
Pažnja je ovih dana na novom, mlađem i lepšem bratu koji na svom telu nosi teret saobraćaja grada. Mali, domaći, jedini koji je sve ove godine nosio tuđe terete, jutros je dobio svoj foto sešn. Hvala ti što si mali i neugledan spajao obale i ljude kao da si velik, jak i najlepši i hvala što si 18 godina bio Novosađanin.


NAPOMENA; Fotografije i priča posvećeni montažno –  demontažnom drumsko – železničkom mostu, sagrađenom nakon NATO bombardovanja i rušenja svih mostova na Dunavu kod Novog Sada. Bio je u funkciji čak do 2018. godine i konačnog završetka novog Žeželjevog mosta.
Iako su Novosađani prilično sentimentalni prema svojim mostovima, ovaj nikad nije bio miljenik, valjda zato što je najavljen kao privremeni. Na njemu nisu kačeni katanci sa ljubavnim porukama, nisu se pravili selfiji na njemu, nije bila „fora“ tagovati se na njemu. On je imao samo praktičnu vrednost, onu najlepšu  svih mostova, a to je da spaja ljude i obale.
Njegovom uklanjanju pristupilo se ubrzo po završetku novog Žeželjevog mosta i puštanju drumskog i železničkog saobraćaja. Fotografije prate radove na uklanjanju MD 88 tokom septembra i oktobra 2018. godine.

Priča o ljubavi

“Ima 16 godina… Nisam mogao da ga uspavam. On još uvek maše repom i veseo je samo mu otkazuju noge od starosti. Zato sam mu poručio kolica… A bila su mu velika jer su tipska, pa sam mu od starih torbi sašio držače za noge tako da mu sad odgovaraju… Šta ću… Bio mi je dobar kad je bio štene i sve ove godine… Zaslužuje…”
Vlasnik psa. Čovek.

Kotorske mačke

Sve mačke na svetu treba da žive kao mačke u Kotoru.

Mačke, kao nezvanični simbol grada Kotora jednostavno oduševljavaju svojom umiljatošču i komunikativnošću. One su lepo uhranjene, šetaju po suvenirnicama, radnjama i buticima, one poziraju za fotografisanje i slobodno prilaze ljudima.

Italijan Pierro Pazzi, stručnjak za mletačko zlatarstvo i primenjenu umetnost, kolekcionar iz Venecije, u prizemlju nekadašnjeg samostana Gospe od anđela na kotorskoj Pjaci od kina otvorio je Muzej od mačaka sa ciljem da se kroz univerzalan interes za ovu životinju podigne svest ljudi do većeg poštovanja prirode, životinja i prostora koje je sve više ugroženo od strane čoveka.

Činjenice govore da je svetski vodič Lonely planet objavio turističke preporuke za 2014. godinu, pa se Kotor našao na listi deset najboljih gradova za ljubitelje mačaka. Kotor se na ovoj listi, pored Amsterdama, Tokija i Vašingtona našao zbog “lepog odnosa lokalnog stanovništva prema mačkama, koje su praktično postale nezvanični simbol grada”.1 DSC_02252 DSC_02263 DSC_02214 DSC_02645 DSC_03626 DSC_03698 DSC_03729 DSC_072610 DSC_028411 DSC_0280

Заштићено: Fotografske usluge

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод: